Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ин А кад зачу Чавић Асан-ага, Он поскочи од земље на ноге, И појаха хата бијелога, 15 Па Србима у сретање пође. А кад био у поље широко, Кад ево ти Мутапа Лазара, А за њиме Крајина Никола, Којино се био зафалио, 80 Да уграби од Сјенице врата. Кад сретоше Чавић-Асан-агу, Но што рече Мутапе Лазаре: „Срамота је по два на једнога, „Ти не гледај мене и Турчина, 85 „Него гледај што си с' зафалио.“ Мимо њ прође Крајина Никола (Оретоше се силна два јунака. Сабљом махну Чавић Асан-ага, Не удари Мутапа Лазара. 90: Али јунак Мутапе Лазаре, Киде оштру сабљу од мегдана, Те удари Чавић-Асан-агу На дофату по свилену пасу, На двије га поле прекинуо, 95. Па мимо њег' проћера гаврана. Кад доћера Сјеници на врата, Кад ево ти Крајине Николе, Те Сјеници уграбио врата, Четири га пушке ударише. 100 Улећеше сератлије младе, Те Сјеницу бјеху уграбили. Стоји крка по Турскоме граду: Робе буле, проваљују куле,