Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

213

и

»А. на њега по седам дукатах, » И дванаест пошљи ђевојака »Од дванаест љета до шеснаест, „Но ђевојке по љепоти бира, „И пред њима Белу Отанишића »Од Његуша твоје породице,

» Да их пошљем цару на дивану.

» Ако ли ми оправити нећеш, »„Кунем ти се и вјеру ти дајем, уја ћу моју силу покупити

„И на Црну Гору ударити, „Опалићу огљем свеколпко,

» А посјећи мало п велико,

„И опалит' цркве, манастире,

» А направит мечит п мунаре.“ Кад владику књига допанула, Књигу гледа, мило му не било, А на сакуп скупи Црногорце, Међу њима књигу износио, Књигу каже како везир пише, Па владика њима говорио:

» Чујете ли, браћо Црногорци, » А дајем ви божу вјеру тврду, » АКО харач и ђевојке дате, »ја у Црну Гору стојал' нећу,“ Таде виђи младе Црногорце, Сваки мисли како ће ко рећи, Што бп њему најмилије било. Рече Милић протопопе Јово: „Куће дамо, а харач не дамо, »Но ја вељу ками да му дамо.“ Ного рече сабља Попов Стано:

10

15

20

3

4