Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

„И ја вељу да му ками дамо.“ Кад то виђе Василија краљу, Јер му је тврдо мило било.

И уљезе у своју камару,

Те је ситну књигу накитио,

Па је шиље од Босне везиру,

У књигу се њему поздравио: »0 вевиру, босански сливару, „Што ми харач Горе Црне пишеш, „А ја ћу ти харач оправити, „И дванаест послат" ђевојака,

» Од вепровах дванаест репова, „За лијепу Белу Станишину

» Од омновах дванаест роговах. » О везиру, зла ти памет била! „А не рађу моје Црногорке, „Не рађају за Турке ђевојке, „Но за моје Црногорце младе. „Но ако ти була није курва, „Купи војску, ходи на владику.“ Кад везира књига допанула, Али виђе што му књига пише, Он с' удари руком уз кољено, Па ћехају зове буљубашу: „Брже, слуго, на моје сараје.“ Хитро слуга у везира дође,

Но му Туре ријеч проговара: „ха, ћехаја, родила те мајка, „»На' ти војске тридесет хиљада, „Шњима удри ломној Гори Црној. „Опалите огњем свеколико,

» А робпте под капом ђевојке,

60