Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

218

пате

„Беговима п свијем агама

> А од мене од Мораче кнеза,

» И остале браће Морачана.

» Чудим тип се, од Босне везиру, „Што говориш, једна потурице, уда тип шаљем харач од Мораче. „~“ да ли се не стидиш искати, „Кад не иштем ја харача мога „Баш од тебе за четерес љета, „Јер ужшваш моју ђедовину. „Пег' чу ли ме, од Босне везпре, „Даћу тебе до девет каменах, „Других девет твоме господару, » И даћу ти госпоцку вечеру

» И свој твојој силовитој војсци, „Заклаћу ти јаловијех кравах „СОвјетлиће ти моја вјерна љуба, „Олужиће тип бритка сабља моја „Баш у мојој у десници руци.“ Кад везира књига допанула,

И кад виђе шта му књига пише, Тешко ти се бјеше ражљутио, Па дозивље аге п бегове,

И овако њима бесидио:

» 0 господо, Турци крајичници, „Како зора б'јела забпијели, „Ваља чинит' јуриш на Морачу; „Ко утати Морачкога кнеза,

„ Честита ћу њега учинити.“ Кад је бопло сјутра дан у зору, Ударише бубњи и свирале, Развише се свиленп барјаци,

со с>