Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

219

Силни Турци сабље повадише, На Морачу јуриш учинише.

Али им је лоша срећа била, Морачани сусрету их дивно Жеивим огњем из својијех кулах, И љуте им ране зададоше;

Ту се крвца највећа пролила. Кад виђоше и други војници, Морачани па и Црногорци, Жкесток јуриш на њих учинише, Са свих странах Турке опколишлте. Тадар Турци плећи окренуше, Побјегоше уз Морачке стране,

А за њима млади Морачани Ћераше их до мрклога мрака. Ту не оста ниједног јунака, Који турску главу не ос'јече, Остаде им хазна и захира,

И чадори п алај-барјаци, Бедевијах и другијех коњах

Пуних, брајко, три стотине главах.

Ал' утече од Босне везире

И још шњиме нешто мало војске, Истучено и све израњено.

Олава Богу и богородици,

На побједи нашег душманина ! Здрави били, Бог нас веселпио !

100

110