Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Када Вуче разумио вилу,

Он латинку пушку дофатпио, Па истрча пред бијелу кулу, Пушком меће, а из грла виче, Те кликује ђецу Рвашане, Рвашане пи друге Жупљане: „Па ноге се соколови сиви! „Истинити гласи успадоше, »Е ће на нас Турци ударити, „ Ударити на село Додоше; „Већ на ноге да их дочекамо, „И да шњима крвцу пролијемо, »Да Додоше село одбранимо

„И крајине обрав сачувамо.“ Скочи Вуче, часа не почаси,

А за њиме ђеца Рвашани, Рвашани и други Жупјани, Бројем управ сто п тридест другах, Све пушкара п љута бојника; Брво пошли како соколови,

У свануће на Додоше дошли.

Тек што Вуче на Додоше стига, Пушком меће, а из грла виче

А на име Јанковић-Мрђена

И остале листом Додошане:

»На ноге се, моји витезови!

„Турци ће нам сада ударити, »Да поштено Турке дочекамо.«“ Листо ђеца на ноге скочише, И бојничке пушке дофатише. Таман саба зора отворила,

И јутрења истекла даница.

90

35

4()

сл 50

55

60