Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

222

Турска војска бјеше ударила Низ широко поље Салковину, Пут Додоша загон учинила. Цеклињани војску дочекаше

Са живијем огњем из пушаках. Бог им даде и срећа јуначка, У први мах добро омесише,

Те побише војсци калаузе;

Од крви се Турци узмакоше, Цеклињани јуриш учинише, Каратуну воду пријеђоше, Пуштише се у поље широко, Тер се бију боја са Турцима Пушка грми, крв се пролијева, Кликује се момчад по јунаштву. Ал' је мука и невоља љута

На јунаке пала Црногорце: Мало их је, а много Тураках: Двјеста другах са седам хиљадах Да бој бију у поље широко. Но ђе ] помоћ Бога великога И јуначко срце и прегнуће,

Ту се надај добру и поштењу. Момчад љута бојем приврућила, Мало пољем узврнуше Турке, Гине Турчин, никад не престаје; Ал' не дају уграбити главе, Него Србље огњем одбијају. Но искочи соко из Србаљах Сиви соко, Љешевићу Вуче,

У Турке је загон учинио,

Да уграби главу арбанашку,

то