Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
228
МИ И
Арбанашке пушке запуцаше,
И убише Љешевића Вука.
У то момчад јуриш учинише
(С' сваке стране како соколови, Преко поља поломише Турке. Турци бјеже главом без обзира, Вуку е' Ћерају их момчад Црногорска,
До на Врбиш доћераше Турке Под крвавим градом Кабљачкијем. Ћаху бјежат' Турци бев обзира, Но Жабљачке буле пзлазише, Укорише три турска сердара:
собом мртве пи рањене;
„Пи ! сердари, женске страшљивице !
„Буди ли сте силу сакупили, »Сакупили ћенар и крајину, „Седам хиљад љуте Арбације, „Што бјежипте главом без обзира, „Не ћера вас, но двјеста момчади » Од Додоша и крваве Купе; „Како ћете Жабљак оставити
„И несрећно робље у Жабљаку #“ Кад то чуше турске буљубаше, Изједе их укор и срамота,
Тере натраг силу повратише,
И жестоко са њом ударише
Низ крваво село Салковину.
Ал' да видиш Срба витезовах ! Не шћедоше бјежат пред Турцима, Но се кољу како мрки вуци, Соколи их Мрђен поглавица:
„А момчади, моји соколови !
95
100
105
110
115
120
125