Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

То Ал' се мушки бране Црногорци, Турке бију, никад не престају, Па дају се примаћ' до кућишта, 160 А камо ли освојил' кућиште. У то допше три турска сердара И на војску јуриш учинили; У то спла махом кидисала, за кућишта руком дофатила, 165 Пофаташе пушке црногорске, Пофаташе пушке за грлиће. „Љута ти је мука одољела! У муку се познају јунаци: Неки мичу за пушке дугачке, [70 Да им пушке не унесу Турци; Неки лете како соколови, Носе мале пушке у рукама, Од аргата трче до аргата, Те ми Турке бију проз аргате; 175 Неки бране врата од Тураках, Да их турска сила не подави: Неки бране зида од кућишта, Да у њему не ускоче Турци. Пушке пунит' не имају када, 180 Већ се бију пушкам' врзимице. Двоје вратах на пусто кућиште, Те бпјесна сила кидисала. Запуцаше пушке арбанашке: Прва пушка, пукла, те је погодила, 185 Погодила Николина Ива, Лудо дјете, али змију љуту, Остаде му мајка саморанка; А пров Јова Богдановић-Луку ;

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ уШ 15