Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

226 Оба пали један сврх другога. У то млоге пукле арбаналике Преко зида и пров двоје вратах Још тројпцу на мртво убише И шестину раном обранише, Десет пали један сврх другога У кућшште од огња турскога. Но да видшш и више невоље! Клети Турци боље кидисаше, У кућиште огањ утурише, Два остожја сламе запалише, Кућиште се димом замаглило. А нагреше љути Арбанаси Неколика мртвих и рањених, На врата ти јуриш учинише: Ту Ник-КЊека први кидисао Са Мирашем братом рођенијем Од Хотскога брда ваљатнога, (С голим ножом на бијела врата, Но га љута змија сусретнула, Љута змија Савићев Дајица, Арбанасу ријеч бесједио: „Арбанасе, од курве копиле! „Пе напријед, немаш куд овамо; „Није ово мртва турска раја, „Но су ово момчад црногорска, „Остаће тп мајка кукавица,“ А упири свијетлу латинку, Те Ник-Беки срце опалио. У то пукле неке Црногорске, И Мипрашу срце опалише; Џала браћа један сврх другога

190

195

200

210

215