Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Оба мртва на праг од кућишта ; А загна се Милош барјактаре, У кућиште Ђеку увукао, Ваљатну му главу окинуо,

Па се загна Турчинов Дајица И Мирашу главу окинуо, Окиде је на праг од кућишта. Арбанаси опет кидисаше

На обоје вратах од кућишта; Но цеклинске пушке запуцаше, Арбанаса пет шест превргоше, (0 мртвијема врата затворише. Но се загна попе Дојковићу Са соколом Јанковић-Крцуном, Двије турске главе посјекоше, Посјекоше на праг од кућишта, Од кућишта одагнаше Турке.

А у том им друга срећа била: Цеклињани поломише војску Низ широко поље Салковину. Да ти се је нагледати, друже ! Како бјеже три турска сердара И за њима љута Арбанија

Низ шпроко поље Салковину ! Ћерају их момчад Цеклињани, Док у Жабљак ућераше Турке.

Под Жабљак се момчад искупише,

И Па од боја мало починуше.

Но дозива Салковић Бојица Хујк-Јусуфа Хотскога главара: „Добро јутро, Хујко побратиме!

(5

трппута шемлук учинише,

225

230

235

94()

245

250