Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Томановић Живко.

Об) а Богу, чуда великога ! Како викну Томановић Живко Баш на расвит зоре од пстока На широко Гацко поље равно Под Орлину високу планину, Живко викну ка да соко крикну: » Чекајте се, турске буљубаше! „Ево вама Живко на опаке, »уОко мене друга три стотине „Све бирана мрка Црногорца; „Ево земан п вријеме дође, уда плаћате моје достојање, „Што мп лани, Турци, поробисте, »„Поробпсте, овце одјависте,

» Гола, боса мене остависте

» У јадовну ломну Гору Црну; »Но јесу л' се буле пробудиле, уда у б'јеле не изгоре куле“ Хоћаху му одговарал" Турци, Ма не даше мрки Црногорци, Но на турске куле ударише. Боже мили, чуда великога! Стаде цпка мало п велико, Помами се Турско свеколико. Црногорци добро ударише, Бијеле пм куле запалише, Турске буле из кућа пуштише, Да у ватру не изгоре живу; Али виђи невоље за Турке:

20)

> сл