Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

У куле се десет затворише,

И у ватру изгореше живу,

А дванаес пзбјежа из кућа, Те свијема посјекоше главе, А велики плијен окренуше

Од Дулића и од Ратковића

И бијеле Путешеве овце.

Ма се веља поточ подигнула Од бијела Кључа Гатачкога

И велике шехер-Метовије

И од свега поља Гатачкога, Јест хиљада пјешца и коњикао И за њима Срба пет стотина Од широка Гацка поља равна, (Све за УКивком у поћеру пође.

Ма се брани Томановић гкивко,

Око њега мрки Црногорци. Докле бише уз Утес планину, Ту их Турска сила освојила, Ма се добро бране Црногорци. Пуче пушка од поточи сјајна, Те погоди добра Црногорца, Јест Ненада Усејиновића

Од малена села Велестова,

Ни живога земља не шчекала, Паде јунак у траву на главу; Пуче друга од Црногораца.

Те погоди једнога јунака,

Од Црнице искрај Гацка. равна. По имену Јаганда Башира,

Ни живога земља не шчекала; Пуче трећа пушка од Турака,

30

= сл

ст с

ст сл

60