Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Под Орлину у село Чараће Турско јадно село раселише, Већ се није никад населило. Но дозивље Ченгићу Дедага: » О ускоче, Томановић-'Кивко ! уХоди к мени да се састанемо

„На Дубочке под Копје планину,

»Да од мпра вјеру уватимо, »дДа јуначку крв не прољевамо; АКО сам ти жалост учинио, „Из Гацка те поља ишћерао, уЉијелу тип кулу запалио,

» То је твоја све кривица бпла: „Пе хоћаше- давати хараче

„Ни агинске аке са земаља: „Него ходи да се умиримо.“

А Живко му ријеч бесјеђаше: » О Турчине, Ченгићу Дедага! „Када дођем тебе на Липника »Ка пи јутрос на Путеша Салка, Па ћемо се тада умирити, »Пријед нећу за живота мога, уда бих знао изгубити главу.“ То рекоше, па се раздвојише.

54. Освета Црногорска. ЈЕ ијела је вила кликовала,

Са Тисовца зелене планине, А кликује у Цуце крваве

130

140

[45