Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

292

„Срамота је бјежат' са мегдана » Бе гледају војске обадвије.“

А кад виђе е га стић' не може, Гађа њега Кивко џеверданом. Тако Живку Бог и срећа дала, Те Мумина бјеше погодио,

Ни жива га земља не шчекала, А на њега загон учинио,

Да Турчину посијече главу,

Но га не да Путешевић Салко, Код њега се близу намјерпо, Бранп брату главу и оружје.

А то виђе једне момче младо, Јест од Цуца од села 'Трњина, А на пме Трипковићу Ђуро: Од образа брешци огањ даде, Те погоди Путешевић-Оалка Посред паса, не даде му гласа, Ни жива га земља не шчекала. Хоћаху му посјећ' добру главу, Но је веља поточ освојила, Обпграше овце п војнике, Побшше се около оваца

По Утесу поврх Дубочака: Није шала, драги побратиме! Биранијех петнаес стотина

На уморно три стотин' хајдука! Отеше им овце свеколике,

Ма им доста јада учинише: Седам осам кула изгорјеше,

И двадесет п пет погубише,

А тридесет ранам' обранише,

95

100

105

110

115