Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

296

ИЦ

Ал' ево ти Станка и Дрекала И сокола Грубача Видака, Собом воде тридесет момака; Мало било, много не трајало, Ал' ево ти Кривокапић-Зека И старога Марка Ђуровића

И за њима тридесет јунака ; Мало било много не трајало, Кад ево ти Ро ановић-кнеза

А за њиме четрдесет друга. Ту се саста стотина момака По избору бирана јунака.

А вели им Андрија сердару : „Харамбаше, моја браћо драга ! „Сваки своју поведи дружину „Крвавоме граду Нишићкоме, „Неће л' који посјећи Турчина; „Ако би га који посјекао

„И срамоту нашу осветио

> Од крвава, града Нишићкога, »Даћу њему двије пушке мале, уда ваљаду педесет дукатах,“ Ал' је ријеч добра испџанула, – Добра ријеч од добра јунака, Од сокола Грубача Видака,

И овако рпјеч говораше :

» О сердару, драги побратиме ! »ја сам јуче из чете дошао, »„Видпо сам Турке из Нокшића, »Минули су у Дубровник Турци, > А пред њима Рамаданов Усо, „Имаше пх тридесет пунано;