Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

„По хајдемо да их причекамо, „Нећемо ли Турке дочекати,“ А то сердар једва дочекао, Па им тако ријеч бесједио:

„Хајте, браћо, те их причекајте,

»Пећете ли Трипка оветити, »Свој крајини образ отворити, »А ја ћу ве срести у Јабуку.“ Па то рече, на ноге скочише, А отолен војску окренуше,

У Рудине мрке загазише.

У то ноћца тавна ударила,

А војници уз равне Рудине:

Доклен на друм на Рудине били

На крваве Ријечане равне,

Ту им јутро зора осванула,

А џпанула војска на даниште, На главицу стражу пстурише, А на стражу Мпловић-Видака, Који знаде друме низ Рудине. Мало стаде док огрија, сунце, Али Видак са главице дође, Тако ријеч рече у дружину: „Немојте се, браћо, препануттп, „Ево Турци преко Рпјечана, »Сад ће овђе међу нама доћи, „Но на ноге да их дочекамо, »Да срамоту нашу накајемо,“ А. кад чуше мрки Црногорци, На четверо војску дијелише : Једну даше Рогановић-кнезу, Да запане насред друма пута;

[00

105

110

116)

120

125

130