Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

241

те

А остали један до другога. 15 Кад с' хајдуци напојише вина, | Па им винце удари у лице, И од вина ћеиф уватише, Одоше се Фалит' о јунаштву: Сваки каже што је учинио, 20 И који је даље долазио, Ма не хоће Црногорац Стева, Ни се фали, ни се разговара, Него рони. суве од образа. А гледа га Благојевић Спма, 25 Па овако Стеву проговара : » О Бога ти, побратиме Стево ! »Што ти рониш суве од очију, „А не збориш, ни се разговараш, „Ни се Фалиш о твоме јунаштву 2“ 30 А виче му Орловићу Стево: „Пређи ми се, побратиме Симо ! „ А внаш, Симо, драги побратиме ! „Сви ускоци бисмо ускочили » Од простране од Херцеговине, 35 > А немасмо ва ашлука блага,“ » Док не бјеше соко долетио, #Ж) У поменутој другој пјесми, која је у осталоме много краћа и гора од ове, овдје стоји:

«Ми пијасмо вересијом вино,

«~ носасмо жуте; бјељетине;

«Пошто нам је Миро добјегао, «Добјегао у Кривошијама,

«Не пијемо вересијем вино,

«Већ готовом паром и динаром, «Обуче нас токам' и доламам'

«И сјајнијем пушкам сребрнијем.> —

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УПЛ 16