Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

„Соко сиви, Враштанине Миро, „А од како бјеше ускочио,

„ Ђегођ знаше пушке џевердара, „јали ђегођ за пасом оружја, „Јали ђегођ лијепо ођело, „Јали кулу у којој је благо, „Све то узе Миро и дружина, „[е удари Миро на ускоке,

„Те се саде поносимо њиме; „А“ сад ни је Миро погинуо. „Кад нестаде Враштанина Мира, „У скоцима погинуше крила, »Погуби га Шаренчевић Марко, „Шаренчевић Марко и Видаче „Погубише седам харанбаша, „1 осмога Чару од Никшића

„ 1 нашега Мира Враштанина. „А тако ми Бога, побратиме! „Да је који од нас погинуо,

» 0 сад би нас осветио Миро, „Не по једном, но по седам пута, „Ми немамо за то ни хабера.

» А на ноге, црн ви образ био! »Да нашега осветимо Мира.“ Стево рече, нико не порече. Ту скочшше тридесет хајдука, Припртише торбе обравнице, Преметнуше струке вунтошице, По сриједи лаке џевердаре. Отоле се чета подигнула,

На широко Дврсно нагазила,

» С побратимом од Пиве Станишом,