Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
46
аи атиттк~
И окрену к Радовићу Луки. Слуша/, брате, вјере у ђевојке: Анђелија не стоји за луду,
Но отиде к Радовићу Луки. Анђелија када Луки дође,
Она њему божу помоћ зваше: „Божа помоћ, Радовића Лука!“ „Бог и с тобом, селе Анђелија |“ Анђелија њему кажеваше: „Олуша/, Лука, мој по Богу брате !« Џа му млада кажеват почела Што јој браћа о невјери раде, И како су пошли Љубовићу, Да ће њега за мито продати
У невјерне руке га предати: „Него с Богом, Радовићу Лука! „И ради се зам јенит јуначки, „Е ти ништа помоћи не могу.“ Тада млада на планину пође.
У то дође Шалетићу Вуко Како га је сестра сјетовала,
И видије рањена хајдука
Ђе ув јелу плећи прислонио,
А уз рамо држи џевердана,
А за пас му двије пушке мале, А на плећи зелена долама, Врх доламе токе позлаћене, Ојаху му се токе проз бркове Ка и мјесец проз јелове гране. Диван ли је, јади га убили! Да му треба пара потражити. Кад га виђе Вуко Шалетићу,
160
165
180