Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
47
Он обрну свога џевердана 190 Да убије Богом побратима.
Пукла пушка из срамотних руках.
Тако Луки Бог и срећа дала,
Те у њега пушка не удари,
Но се оби о јели зеленој. 195 А кад виђе Радовићу Лука,
И познаде свога побратима,
Па је 'вако њему говорио:
„А не тако, Вуко побратиме,
„Немо мене прибит' побратима, | 2()() „Но ме води у мјесто Бањане,
У А увимљи што је теби драго.“
Тад му Вуко божју вјеру даде
Да ће њега водит у Бањане,
Онда Лука положи оружје. 205 Шалетићи њега уфатише,
И вежу му руке наопако,
Метнуше га на коња вранога
Да га Вуко води Љубовићу,
А одправи до шест браће миле, 210 Отправи их на своје дворове, |
П даде им Лукино оружје,
Јер се боји Шалетићу Вуко,
Хоће бего познати оружје
Које му је с брата понесено, 215 Понесено с брата и ујака.
Он доведе Луку к Љубовићу.
Сједе бего Радовића Луку,
Па га тако запитива бего:
уБогу тебе, Радовићу Лука. 220 „Кажи право, вјере ти хришћанске !