Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
56
„На Дужима у Мемедовића,
„Па ја нупим свата по ђевојку, „А и тебе зовем у сватове, »Да ми вјенчаш брата и ђевојку. ујош поведи зета миланога, „бета мога, твог милог рођака, „Твог рођака Церовић-СОтевана, „Нек понесе крсташа барјака „На соколу пријатељском вранцу, „Кога данас у Дромњаке нема,“ Кад Остоји ситна књига дође, Ама њему врло мила, била,
Пак дозива свог милог рођака, Овог рођака Церовић-СОтевана :
» О рођаче, Церовић-Стеване, „Ево мене књига допанула,
„Са Мљетичка села маленога
» Од твог таста Пера Зајовића, „дове мене Перо у сватове, „дове мене на вјенчано кумство „Да му вјенчам брата и ђевојку, „Нег' се спремај са мном у сватове. „Ти отиди у подруме доње, „Те изведи јаграли гаврана, „Опремај га што можеш најљешше, БА ја одох на Сеоца равна,
„Да доведем Вујачића вранца, „Кога данас у ускоке нема.“
То рекао, на ноге скочио,
А с брешком се влаше затурио, Те облеће низ Тушину равну.
А кад сиде низ Тушину равну,
65
то
15
80
85
90