Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
59
Док дођоше води Буковици,
А отолен на Слатину равну. Кад изишли на Слатину равну, Сву Слатину здраво пријеђоше, Док дођоше на Мљетичак равни Танкој кули Пера Зајовића, Изметнуше двије пушке мале. А излази Перо Зајовића.
Те он срете мила кума свога, Приватио коње п оружје,
А њих води на бијелу кулу. За готову совру засједнули,
А на соври свака ђаконија,
А. највише вина п ракије.
Они пију вино п ракију,
Док стадоше пушке попуциват, Стадоше се свати састајати. Свијех ћу ти по имену казат': Најпрви је Окица Јакићу,
А за њиме два кнежева сина, Једно Амза а друго Мијата,
За Мијатом Жучића Богдане, За Богданом Поповић Вилише, За Вилипом Клепавића Живко Из малена села Озринића,
А за Кивком све остало друштво,
Таман, браћо, двадесет сватова. Изидоше на бијелу кулу,
За обилну совру засједоше, Они пију вино и ракију.
Док се ладна напојише вина, И од вина ћеиф приватише,
160
165
170
190
185