Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
Џ и
Но говори војевода Раде: „Чујете ли, браћо Митровићи, „Ево сјутра паше на Слатину, уда он купи сплате и хараче, „Хо'те с пашом да се покољемо, „Али сваки по ђевојку дате.“ Рече јунак попе Кољеншићу:
„А удрште, ако Бога знате !«
Па се дивно војска наредила, На двоје је запала Турцима.
А кад сјутра дан п зора дође, Дође паша и доведе војску, Учињеше окб на Слатину.
Зове паша Петра Бошковића: „Ходи мене у табору моме.“ Стан' да видиш Петра Бошковића, Он изљезе пашп по табору.
За свашто га пашче упштује: „јеси ли се, Петре, спгурао 2 ујеси ли ми довео ђевојке 7“
Но му меко Петар одговара: јесам свашта, драги господару, » Д ево их у бијелу кулу,
„Но причекај, драги господару, „Сад ћу ти пх довест' у табору, „АКО могнем да ти част учиним.“ Па отиде у бијелу кулу,
А подби сјајна џевердара,
А дружини својој говорио:
»Ха, бој, браћо, ако Бога, знате !< Оно рече, пали џевердара,
Те погоди пашина Мурата,
90
95
100
105
110
115