Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

15

Дочека га Мирко војевода

Т1 његовијем братучедом Крцом,

Са јунаком Церовић-Новицом, . И на Турке огањ наложише, Многе Турке земљи положише, И грдне их натраг повратише; У то Турци топе принијеше, И манастир гађали почеше, Топом гађу, а чине јурише, Ал се мушки војевода брани И његова дружина уздана: Стоји цика српскијех пушаках, Јаук стоји јаднијех Гураках, Турци чисто узмакнути ћаху, Ал им Реиз паша не даваше; Јер жељаше уфатити Мирка, И често га на предају зваше. Али ко ће уватити вука

Код толико српекијех јунака" Јер су Срби старе меданџије. Често ћаху отворити врата

И у Турке јуриш учинити

И по турску уграбити главу, А најпрво Петровићу Крцо. Тако траје цио мјесец данах У затвору Мирко војевода.

Но ево му муке и невоље: Нестаде му праха и олова

И остале потребе војничке,

А од никуд доћи не могаше, Јер га бјеше војска ошапила. Кад се јунак на невољу нађе,

440)

445

45)

455

465