Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

17

ет

Јер око ње лазина лежаше

Од Тураках и турскијех коњах. 505 Кад војводи огањ одолпо,

Он бијелу оставио кулу,

А ускочи јунак у пећину

И његова дружина уздана,

Па Антуна сина зовијаше: 510 „Брани, сине, од пећине врата,

„Имам доста праха и олова

„И остале потребе војничке,

„Бићемо се за годину данах, КЕ

На пећину навалише Турци, 515 Лијепо их Антун дочекива,

Из пећине сипље огањ живи,

Те побија на носове Турке.

Тако траје цио мјесец данах.

Када виђе везир Дервиш паша 520 Да војводи наудит не може,

Стаде турске лаже просипати

И војводи владику шиљаси,

Не би ли га како преварио,

Из пећине њега измамио. 595 Кад владика пред пећину дође,

Он ми зове војводу Јакова,

Па му стаде говорит' владика,

И војводи лаже просипати,

Те срамотне, црн му образ био: 530 »0 војвода, злосретња ти мајка !

„Што лудујеш у твоју пећину

„дар не чујеш, ал памети нема,

„Да је Омер паша ударио

„И сву Црну Гору похарао, 535

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х

о