Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

( голим ножем у деснојви руци; Доиста га посјећи оћаше,

Него турске пушке запуцаше, Сломише му у рамена руке.

А. кад Петра ране допадоше, Петар кличе својега рођака,

По имену Вукићевић-Ника :

» О Никола, мој мили рођаче! уја погибо данас на мегдану. уја не жалим што сам погинуо, „Него турску не посјекох главу; „Дођи к мене, посјеци му главу, „ Ал" уграби мене рањенога.“ Ал' Никола Петра послушао, На Турчина загон учинио

Да Турчину посијече главу; Него Турци ватру наложише, Те Николу ране допадоше, Обије му руке саломише.

Но кликује Вукићевић-Петре, Он кликује својега рођака:

» О Филипе, мој мили рођаче, „Погибосмо оба на мегдану,

» Х остаде на Турчина глава;

»дођи к нама да пос јечеш главу;

„Е не жалим што сам погинуо, »Но Турчину не посјекох главу, „Нако сам се био зафалио.“ Вукићевић Филип долетио,

И рањену браћу суминуо,

Па Турчину главу окинуо

И рањену браћу уграбио.

сл ст