Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

Пра. „Једно Перо, а друго Ђорђије, „На Жабљак су турски ударили, „Кад на Жабљак турски ударише. „Зашто Турци дивно развиђоше, „Ње не има црногорског књава, „Буто су им притужили Турци.“ А кад зачу црногорски књаже, Па на слуге срклет учинио, Те његове коње опремају, Џак полеће низ бијелу кулу, Сабљу паше, а арабу јаше, А зеленка у поводу води, А за њиме Црна Гора ходи. Отолен је књаже полазио, Колико је похитао књаже, Каде дође Зети води ладној, На возара вику учинио, Превевоше и њега и војску. Добро ти је похитао књаже, Доклен књаже на Ријеку дође, Ту пукоше три топа убојна, Хабер оде преко Горе Црне, Ту потрча мало и големо, Окупља их Џетровићу Мирко, Да хитају Жабљачкоме граду. Док дођоше граду Жабљачкоме, Стаде књаже уређивалт' војску. Док се јадни зачудише Турци, Притужише њима Црногорци, И ту Турци познадоше. књаза, И лијека књаже не чињаше, Него књаже по војсци идаше,

> с

8()

4()

у ст