Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

40

И да би га војник не познао,

Те гледаше, како се бијаху. Ками томе свакоме јунаку,

Кога књаже нађе без јунаштва, Тога књаже и кори и кара: „Немој Србин бити без јунаштва, „Није лако задобит' јунаштво.“ За три дана и три ноћи тавне Нити спава ни ноћи ни дањом, Но све своју нагледаше војску, А нанажа | од боја јунаке: »Ха јуриш"те, моји соколови, „Који данас добије јунаштво, „Од мене ће примати дарове.“ Како бјеше уредио војску,

Он саломи Жабљачкога града, Око њега табор учинише, Тутањ оде на четири стране, Оде тутањ Скадру на Бојани. То зачуо силни Осман паша, Осјети се скадарски везире, Ђе удари црногорски кнаже, Тада Турчин ситне књиге пише · Једну шиље земљи Малесији, Другу Спужу, трећу Подгорици, Ту покупи Турчин свеколико, Окупио силу и крајину, |

Ето ти га граду Жабљачкоме, Па је с књазом боја учинио. Ал се књаже лако не даваше,

2

1) соколи.

50

55

60

65

т0

15