Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

44

„И слободу нашу оставили, „Који пикад умријети неће, „дДоклен тече сунца и мјесеца. “ Отолен се упутила војска.

Он дозива два земаљска бана, До два стрица Пера и Ђорђију: „Ви чувајте табљу и топове,

» Нек топ пуца с града без престанка, » А ја одо Кршу Филипову,

»Да тобчије уређујем младе,“ Мало било, дуго не трајало, Удрише се двије силне војске Код Цукаља и около њега,

А топови грме са Жабљака, Уређује Перо и Ђорђије.

Да је опет коме погледати, Што се чини с Крша Филипова! Уређује црногорски књаже,

Ту га турска сила усповнала, Обрнуше убојне топове,

Дуге шибе а кратке лубарде, Гађу књаза огњем без престанка, Зато књаже ни абера нема,

Но тобчије око себе храбри, Он их гађе, они њега гађу. Боже мили, на свему ти вала ! Колика се уфатила тама, Колика је тама од топова

И великих шибах и лубардах, Колика ли хука од момака ! Тутањ бјеше, до неба се чује, Бој трајаше до близу по дана.

180

185

190

195

200