Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

45

Кад виђеше ојађели Турци, 205 Каква ли је црногорска војска,

И ђе од њи не чине узмака,

Тада Турци плећи обрнуше,

А проза њи млади Црногорци,

Док до воде добјежаше Турци. 210 Ал ту бјеше срећа у Турака,

Неколике затекоше лађе,

Што у лађам" стати не могаше,

Они други у воду скакаху,

Оне друге, што их похваташе, 215 Црногорци те их исјекоше,

МИ књазу се своме повратише,

У томе су боја разметнули.

То се чудо по свијету чуло,

Те зачуо царе у Отамболу, 220) Николају књигу отправљаше :

» 0 Никола, од Русије краљу,

„јес' ли чуо, јес ли разумио,

„Што учини црногорски књаже

»Освоји ми Жабљачкога града, 225 „А строши ми моју Арбанију.

„Поздрави се црногорском књазу,

„Да се прође мојега Жабљака,

„ Доста ми је јада починио.“

Кад Николај књигу проучио, 230 Другу пише! црногорском књазу:

„На знање ти, црногорски књаже,

„Ево дава из Стамбола на, те,

„Увео си Жабљачкога града,

„Но се прођи кавге на крајину, – 235 „И отпусти Жабљачкога града,