Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

557

Шњима бјеху браћа Херцеговци, Ту се страшне војске ударише. Боже драги, чуда великога! Стоји јека зелене планине

Од црнога ватренога праха,

Од јечања рањени јунака,

Све се тресу зелене планине, На то Турци плећи обратише, Богу Фала, Срби задобише.

Но удари паша Хусеине

На нахију на крај воде Лима, Дочека га војвода Милане

С побратимом попом Захаријем, Васојевић крваво кољено, Хусеина пашу дочекаше, Пос'јече му војске шест хиљада, И прећера преко воде Лима. Хусеин се паша повраћаше,

И далеко с војском одмицаше, Докле дође ђе се не бојаше, На Бијело Поље починуо.

Но ево ти великога врага, Удари му Церовића Ново, Бјеше силну војску покупио

Од Ровацах и двије Мораче, Од ускока пи Дробњака свога, Од Пивљана и од Шаранаца, Бјеше пуно војске шест хиљада, Џак удари паши испријека, Осам хиљад посјече низама,

И Бивора изгоре му града.

Па се пета заметнула кавга,

695

660

ср с> сл

670

675

680