Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

0 .

И војводе српске изгибоше:

Ту погибе војвода Илија,

Који бјеше срца ПИмиљанића,

А деснице сердар-Јанковића;

И погибе Горчил војевода, ·Младо момче хитро на оружје; Ту погибе Радојев Шћепане, Силни сердар са сред Марковине, Бјеше срца огњенога Вука,

А деснице Вељка војеводе; Сердар Ђоко од села Бањана, И он паде у Дугу крваву, Бјеше јунак жалосна му мајка; Сердар Шого од Жупе крваве, И њега су ране допануле;

Ту је српске војске погинуло, Мртва паде дванајест стотина, А толико има рањенога;

Паде турске шеснајест хиљада, За рањене казат не умјем.

Али Дервиш паша књигу пише, Вукотића Петра поздрављаше, И још Петра Богом братимљаше : „Богом брате, Петре војевода, „Опрости ми живот на мегдану, „Предоби ме у Дугу крваву, „Но ме пушти, Петре, на аману „Да ја идем Гацку пољу равном.“ Вукотић му тврду вјеру даје. На њега се Срби ражљутише, Јере своју жељу не свршише. Жалосни се Дервиш повратио,

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х

780

785

7190

195

500

510