Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

564

Полак посла на Херцеговину. Но су цара муке допануле, Војску справи, ма захире нема, Него бјеше хазну потрошио, Ратујући с црногорским књазем. Па је царе ферман оправио,

Све енглеско царство поздравио, И краљицу те се приручио:

» 0, краљице, Богом посестримо, „јес' ли моју жалост опазила,

„ Бе је моја војска изгинула % »Да ј од кога, ни по јада мога, » Од некаквог горскога хајдука, „Црногорског књаза злочестога, » И његова народа малога.

„ја сам два пут војску отправио,

„Ото и двадест хиљада војника, „Обије ми војске предобпо, „Ову сам моју хавну истрошио, „Ема немам паре ни динара. „Позајми ми од твојега, блага, „А ево ти турску вјеру дајем, „Ако добих црногорског књаза, „Ове ћу твоје благо повратити, „Дупло ћу га теби намирити, „Дрногорце хоћу поробитп,

» И хоћу их тебе даровати,

„Да на мору буду измећари, „Четири ти свеца поклонити, „Што их кажу у те Горе Црне: „Василију и Петра владику

„И Стефана и шњим Арсенију,

550

985

590

900

905