Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

Па Максима брата кликовае, На б'јелу се кулу загоњаше,

И од куле Турке поћераше.

Ту војводу ране допадоше

И Максима брата војводина. Заћераше низ Лијешња Турке. Кад војвода Мирко долазаше, Низ нахију Тарке поћераше, Пак на Сињац Турке наћераше, Војска турска Блатом заминула, Докле дође граду Кабљачкоме. На Додоше сила ударила,

Ту Србина ништа не имаше, Нако мала на Додоше стража. Српска стража село изгорела, ЖКенске главе ђецу покупише, Докле дбше у Цеклинску Жупу. У то српска војска долазила На Рваше, те је починула,

На Рваше и село Дружиће. Дервиш-паша на Каруча дође, И његова сва војска остала.

Ту се двије војске ударише

У крваву од нахије Жупу,

Ту се боре седам осам дана. Драги Боже, на свему ти хвала!

Кад се страшне војске подгоњаху

По Рвашах и села Дружића, Бој се бије и гину јунаци.

Ма да видиш, драги побратиме, Црногорске храбре соколове, Кад се својим духом дијељаху,

1265

1270

1215

1280

12825

1290