Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

580

И малено село Арбанасе, И ту многи Турци изгибоше,

Што је Фајде, кад је сподобише.

На Ријеку Турци долазише.

А кад књазу гласи допадоше, Да му Турци на Ријеку доше, Скочи књаже на ноге лагане, Па призива своје вјерне слуге, Те му слуге коња доведоте. Хитрено се на војску опрема, Па припаса сабљу од појаса, А у појас пушке двије мале, У златни.су калуп слијеване, Од два грла, а четири зрна,

(0 рамену објеси шишану,

Па окрочи на коња зеленка, Вије му се од злате челенка. Шину коња бичем плетенијем, Па полеће пољем зеленијем. Цетињско је поље прелетио, И Добрско село прелазио,

На Кошћеле књаз Никола дође, И ту Мирка свога баба нађе, И његову сву војску осталу. Добро му се војска радоваше, И од срца свак се весељаше. У то књазу два војводе дбше, Од Дробњака Церовића Ново, И за њим је хиљада војника, Дође други српски војевода, Од Веруша Васојевић Мило, Од Веруша високе планине

1395

1405

1410

1415

1490)