Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

И за њиме друга пет стотина.

Кад је књаже војску прегледао,

Џа Никола на ноге устаде,

Молитву им благослов даје,

И овако поче говорити, 1495 Већ како ће на Турке удрити:

» 0 војводе и моји сердари

„Капетани, моји стотинаши,

„И храбрени сви моји јунаци, | „Добро сте се до сада борили, 1430 „Ма сте врло, браћо, изгинули,

„А ви живи те сте останули,

„Десетога не могу познати,

„Како ви је потамњело лице,

И како сте крвљу окупани. 1435 „Крв пролисте за вјеру Христову,

„За крст часни и за отачаство.“

Још им књаже више говораше,

Баш кад своју војску управљаше:

» Чуј војводе и моји сердари, 1146 » Ототинаши, моји капетани,

» Турека не је сила притиснула, » И нека ми села освојила,

„Ма да ће не и све освојити,

у АЛ се томе није ни чудити. 1445 „Удрише ни цари и краљеви,

„Није шала Отмановић царе,

»Он је доста круна погазио,

„Бановине страшне сподобио,

„А нека ли наши народ мали. 1450 „Ал на цара ни жалости немам, –

»Е ви, браћо, то п сами знате,