Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

Паво Кад војводи така књига дође, У мах скочи, викну на сеизе,') 560 Те му брже коња изведоше Оракћена и опусаћена, Он припаса сабљу оковану, А објесиа везену шишану, Прекрсти се, узја на зеленка, 565 Па Антуна дозиваше сина: » Ајде купи своје Граовљане, »Да идемо пашу дочекати, „Ево ће нам сјутра ударити. „Сердар пође и поведе војску 570 „Све из реда Цуце свеколике.“ То му рече, коња ударио. Скочи Анто, довати оружје, Све на окуп браћу Граовљане, Шњима дође на Осоје Црно, 575 Кад ту нико с Црне Горе нема. Чекаше их док навали подне, У то сила турска ударила, Низ Рудине и низ Ријечане На границу од поља Граова. 580 Дочека их три стотин' Грављана, Упут с пашом кавгу заметнуше, Побише се, боље не могоше. Док обрну бумбе и лубарде, И топове чим прима градове, 585 Тадај маче јадне Граовљане, А за њима Турци кидисалпе. Вала Богу на његову дару!

1) Момци коњушари.