Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

5“

Те пуштило небесна, језера,

Из језерах крвава ријека,

Тено носи сиротињу рају,

Те је топи мору у амбису;

Ал' усташе сви бутум курјаци, Умутили гладни у ајвану,

Тено кољу овце и јаганце,

И волове раји ранитеље,

Те их ука стоји у планину; Ал' усташе турске потурице, Зулумћари раји од Косова, Појахали коње нејахане, Опасали сабље староковне, Тено рају кољу по гркљану,

А јунаке на колац набија,

Тено цвили јутром и вечером% Нил' је небо на земљу пануло, Нит' се ведро небо проломило, Нит' усташе из горе курјаци, Нити сасвим устадоше Турци, Него, браћо, да вам јаде кажем: Ситан дође ферман од Стамбола Од султана Абдула Меџиза,

На све бутум паше и мудире, Кајмакане и земље забите

Од несретње земље Херцеговне, Тајно царе на забите пише

У дивану у своме Ферману:

» Чујте мене, паше и мудири, „Кајмакани и други забити, _ „Па ви старци, оџе и кадије. »Млади муле, и стари муфтије,

20)

с от