Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

„Па сви бутум аге п бегови,

» И свак други ко је Турчин прави, „Ко се клања и авдес узима, „Тек примите мојега фермана, „Свак у своме скупите се граду, »У кому се налазе забити;

» У Мостару, код мог паше старца, » У Требињу граду кајмакану, »Бубињани, а п ви Оточани, „Корјенићи, а п ви Никшићи,

„Ви Гачани, и ви Билећани,

„Па Пивјани, а и ви Брђани,

„Ви Фочани, и ви Таслиџани, »Свакп хајде својему мудиру, „Сваки забит нек мелџиз окупја, » У мелџизу од раје никога,

»Д0 Турчина дину ваклетника,

» Урочите мудро и паметно, једног дана, а једног сахата

»Да се раји одувме оружје.

»Нек свак букне на својему сенту, „Изненада дајте раји јада, удДигните им свијетло оружје, »Било веље пушке али мале, »Али ножа, али оштре ћорде, »Било ново, старо, ил' рђаво, »Све дижите, ништа не остав'те, „Ни влахињи бритве о појасу.

» АЛ павите да не чује раја,

»дДа не буде големе невоље.

»Ако тако почем не би било, »Кунем ви се, па вам вјеру давам,

90)

т0