Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

( (его) (а

У млађега поговора нема,

Каваз-баша књиге прифатио,

Подијели књиге на кавазе.

Отидоше књиге, и дођоше

На мудире од Херцеговине. _ 115 Кад мудирим глас и књига дође,

Сваки хита. у Мостару брже.

И кад дође петак турски светац,

Сви мудири на дивану били.

Паша их је дивно дочекао, 19) Пошједаше на меке душеке,

Припалили дугачке чибуке,

А циједе кафе из Филџана,

Кафе пију, а једва чекају

Кад ће паша ријеч изустити, 125 И какав ли абер изнијети.

Рече ријеч паша од Мостара:

„Турци браћо, селам алећ свима ! „Ожђелд дошли, сафалђелом сишли !

„Ви не знате ште сте окупјени, 130 „Нити знате, нити ћете знати,

„Док на ћитап руку не ставите,

„А на Инпил клетву не турите,

„И док мене тврду вјеру дате,

„Да мој абер просочит' нећете. 195 Пак изнесе ћитап и инпије.

Сви му Турци рукам пристинуше,

И на коран клетвом потврдише,

Да абера просочити неће.

Тада паша на ноге скочио, _ 140 И он вади царева Фермана,

Расклопи га, и поклони му се,