Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
56
„СОвијех ћу вас резил учинити, „На велике муке ударити.“
Када таки ферман долазио
У Мостару у пашине руке, Ферман учи, ником не казује, Ни мул' Ибру својему ћатипу, Но довати калем и хартију,
И мурећеф чим се књиге пишу, Те начиња књиге на кољено. Једну шаље у Требињу граду, Старцу бегу требињском мудиру, Адем-бегу Ресулбеговићу,
Другу пише, у Љубиње шиље На Мујагу на Диздаровића, Трећу шаље од Стоца мудиру Амзи бегу Ризванбеговићу.
А што ћу вам дуљит и казиват, Тако паша књиге написао, Разасла их на друге мудире, Овако им у књигама пише:
» Чујте мене, земаљски забити, „Тек вас стигне ово моје писмо, уда сте к мене брже у Мостару. „Немој који часа почасити,
„Но најдаље до првога петка. „Који ли ми у петак не буде „На дивану уз моје кољено, уРезилом ћу њега учинити.“ Кад је паша књиге азурао,
Он дозива младог каваз-башу, Да призове толико каваза,
Да свак' своме понесе мудиру.
80
85
90
100
105
110