Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

56

„СОвијех ћу вас резил учинити, „На велике муке ударити.“

Када таки ферман долазио

У Мостару у пашине руке, Ферман учи, ником не казује, Ни мул' Ибру својему ћатипу, Но довати калем и хартију,

И мурећеф чим се књиге пишу, Те начиња књиге на кољено. Једну шаље у Требињу граду, Старцу бегу требињском мудиру, Адем-бегу Ресулбеговићу,

Другу пише, у Љубиње шиље На Мујагу на Диздаровића, Трећу шаље од Стоца мудиру Амзи бегу Ризванбеговићу.

А што ћу вам дуљит и казиват, Тако паша књиге написао, Разасла их на друге мудире, Овако им у књигама пише:

» Чујте мене, земаљски забити, „Тек вас стигне ово моје писмо, уда сте к мене брже у Мостару. „Немој који часа почасити,

„Но најдаље до првога петка. „Који ли ми у петак не буде „На дивану уз моје кољено, уРезилом ћу њега учинити.“ Кад је паша књиге азурао,

Он дозива младог каваз-башу, Да призове толико каваза,

Да свак' своме понесе мудиру.

80

85

90

100

105

110