Srpske svetinje u Palestini

краја XVII и почетка XVIII века је најкрупнија можда историјска личност из времена нашега роббвања Турцима. Рашкопрпзренски митрополит Хаџи - Захарија (+ 1830) био је ревноснн борац противу грчког утицаја на српско православље. И тако даше. Сви су ови људи били хаџије. Нема Србина који не зна за наше јукаке у борби противу угњетача какви су били : ХаџиЂеро, Хаџа-Рувим, Хаџи-Продан Глигоријевић, ХаџиМелентије Стефановић, Хаџп Никола Михапловић, ХаџиМилутин Савић—Гарашанин, Хаџи-Саво Косановић и тако даље. Неки су од њах завршпли животе мученичком смрћу као прави хришћански мученици и ушли врло дубоко и у историју и у поезију -с краја на крај нашега народа. Што српски народ и његова култура, поред свих тешких искушења, у која их је зла историјска судбина бацала, још и данас постоји, што се ународу чувао високи хришћански морал и дубоко нацнонално осећање, може се слободно рећи да је, добрим делом, заслуга баш оних његових људи, који, су били у Светој Земљи. Нре лазећи преко других детаља ћао што су описи хаџилука, свете ствари, које су доношене из Свете Земље, уточиште које је давала Сроија прогањаним од. Турака палестинским калуђерима, метоси јерусалимски по нашнм земљама, прошња јерусалимских калуђера по нашем народу, и ако би се и о томе имало рећи пуно ствари, и то баш у везп са нашим светињама у Палесгини, ја ћу се, у кратко, задржати само на једној ствари, а та је да се у средњевековној Србији врло рано увидео значај Свете Земље као средишта хришћанске културе. Јамачно ту лежи мисао да још Свети Сава откупи за Cpće манастир Светога Јована и да се тамо саграде и други наши манастири. Да је пак то било од значаја sa српски народ не само у Светој Земљи, у којој наши калуђери усиевају да, једно време, буду господари чак и других и то великих манастира, већ и у Србији, где су од утицаја и књижевног и културног, тоје ван спора, Још у ХШ веку преведен је на српски језик Типик Јерусалимски, од кога је до данас сачувано неколико преписа на пергаменту и на хартији. Сем тога у Палестини је преведено или преписано још нешто књига за црквену потребу. 1347 године преписали су јеромонах Јаков и грешни Јанићије Триод Полутак за српски манастир Светог Аранђела у Јерусалиму. За време турске владавине над српским земљама, кад су српски књижевни центри били разорени, а српске књиге упропашћене и уништене, преписивање српских књига у Палестини било је још јаче. Тгко је 1604 писана у Јеру-