Srpski književni glasnik

308 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

могла вратити да слику или кип после прочитане критике поново види, добија се оно што је потребно. Отуда смо се радовали кад смо видели да је галерија слика нашега Музеја. отворена широј публици.

Наша. је радост била краткога века. Како чујемо, галерија слика Народног Музеја опет се затвара; и кад ови редови, у којима желимо дати оцену Г. Крстићеве слике «Пад Сталаћа», буду пред очима наших читалаца, она ће већ бити затворена. Она је, како изгледа, имала да буде отворена само за време изложбе поменуте слике Г. Кретића. Нама су непознати разлози са којих је галерију слика требало пред публиком опет затворити; али, како је Управа Народног Музеја у положају да зна разлоге које ми не знамо, ми радо верујемо да ће, ако галерија слика буде заиста опет затворена, она бити затворена зато што је то, из буди којих разлога, тако морало да буде. Само, у том случају, ми бисмо запитали зашто је отварање галерије слика било везано за изложбу слике Г. Кретића7 Да ли зато да би се овој последњој дало више важности, да би се изложба учинила свечанијом7 Ако је зато, онда остаје да се објасни зашто је баш изложбу слике Г. Кретића требало учинити свечанијом но што су остале изложбе наших сликара7 И уопште, откуда је то да се слика Г. Крстића излаже у Народном Музеју, а не, као слике осталих наших сликара, у дворници Грађанске Касине, на пример, или дворници Велике Школе, или на ком другом месту7 Је ли Управа за ту изложбу добила потребно допуштење Народни Музеј, то боде очи, није место за приватне изложбе. Ми бисмо волели да видимо шта би француска или талијанска публика рекла да је Управа Лувра или Официја пала на ту фантастичну мисао да у тим државним галеријама приреди какву приватну изложбу! Има ту једно питање такта, осећања онога што је прилично, право, и допуштено, које је Управа Народног Музеја — и ми се томе јако чудимо — сасвим превидела. Ствар је тим јаче пала у очи што је то изузетно повлашћивање Г. Крстића