Srpski književni glasnik

310 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

међу собом. Поменути Турчин, на пример, што са лествица гађа копљем у вис изгледа као да је стао да се елика у нарочито избраном елегантном ставу. Сам за себе узет, он међутим врло добро представља. човека који са усредсређеном пажњом нишани копљем у. једну тачку, али он није у складу с помамом тренутка који слика представља. Та оскудица у енергији, то недостизање правога. израза, главна је мана елике Г. Кретића. Она слици уди много.

Друга. је њена мана, такође велика, што слика нема ваздупше перепективе, нема дубине. Џа њој је, по колориту, скоро све у једној равни. Ђоје којима су еликани предмети и људи у дну слике (на пример, групе око Тодора п градски зидови) пето су тако јаке — да говоримо. популарним ~ језиком као и боје којима су сликани борци првога плана; тако да све изгледа да је у. једној равни. Линеарца. је перепектива ту, за пзвежбано око, од мале помоћи. Као што то увек бива у сличном случају, појамно Je Ma је овим слика морала много изгубити, и то двојако: у прегледности MH пстинитости. У овој слици Г. Кретића се то јако осећа.

То су те две главне мане Г. Кретићеве слике. Пред њима остале сптније. (ипак. доста. чудне) погрешке шичеза– вају. Такве су, примера п доказа ради, ове појединости: положај чудно извијених руку опога Србина. што лево, на дну слике, лежи на. другоме, п онога Турчина 1ито држи двокраку секпру у рукама; начин на којџ туреки барјактар држи. свој барјак; чудна жеља петог барјактара. да се, с барјаком у левој руци, с једним. рањеним човеком на рамену, пса сабљом у десној руци, пепне уз лествице ка Годору; немогућ положај Тодора и његове породице на пвици зида; дневна. светлост доле, а скоро ноћна. горе; и тако даље.

Слака. Г. Кретићева. није дакле узорито уметничко дело, и реклама успеху његову не може помоћи. Она му, напротив, само одмаже, пошто натерује људе који воле истину да. се, исправљајући њене погрешке, задрже више но што би то ипаче чинили, на манама слике, .