Srpski književni glasnik

314 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Шала је понегде и простачка. Комика с оним слоном у «Нашим архивама» иде већином до циркуснога лакрдијашења, п ако је сама мисао лепа и значајна. Понегде 'та шала иде и на рачун срца. Нушић није бездушан, али није ни много душеван.

Алп даха. и живости има у њега; да у његову дару има драматских елемената, показало се и на. позорници. Тога и живота пма доста и овде. Слике нису ни мртве ни лажне. Нека од ових лица оживљена су неколпким потезима: њихове природе и навике, њихове жеље и појмови приказани су верно. То је све «рађено с природе», а ништа није пз: главе. Стварност ce осећа па било да у «једној ведрој ноћи» показује последице »чудног- задовољства» једнога писара да понекад попије и повише од пет чаша, било да у Отис Сотеа-ји описује, на“ евој начин, светитеље и живот у рају. Тај реалисам иде, у књижевном погледу, најдаље у «једној причи састављеној маказама», где имате само низ огласа, који су један за другим излазили у новинама, и из којих може читалац саставити. сплуете неколико лица и њихове судбине у браку пи изван брака Њих је, дабогме, писац емпелио, али тако да су сасвим лепо могли баш онаки изаћи у ком «гласилу јавности». Ја разумем да врета ових «прича» доноси собом ma се грађи оставља њена. еипровост, али пипсац, по код. тих огласа у: новинама и другде, сувише много оставља да стварност «сама собом» говори. Њеном псказивању није поклањано много старања, те само пеке слике имају више. пластичности; а обично пмају свега понеку контуру од више или мање црта.

Управо у ових десет прича многе и нису праве приповетке; то су већином цртице, подлисци, а тешко да је пједна исказала потпуно све што је песничким – начином требало 'казати о изабраном предмету. Па ипак, Нушић ua је данас први у хуморесци, а таки је по свој прилици п кад се упореди с онима који беху пре њега.

Он се с овом свеском опет јавља онако како га Je први пут прихватио шири читалачки- круг. Пошто се дру-