Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 819

нам се од мишљења и делања старих у TOM. правцу сачувало без историјске везе. Прва. свеска, која је изишла 1893, обухвата старије доба и утопије философа Платона, Аристоте; а, и Зенона. У другој свесци најпре се говори о социјалним утопијама грчких песника (комедија, државни роман, басна), а затим о практичним социјалистичким покушајима. у Грка и Римљана. Писац је мислио с овом свеском да. заврши своје дело, али није могао у њој да савлада огроман материјал који му је био преостао. (Ђ.).

ДРУШТВА:

= Академија наука. На састанку Академије природних и математичних наука 5 ов. м. приказао је академик Др. Михаило Петровић неке ресултате својих студија под натписом «Прилози теорији бескрајних редова».

На састанку“ Академије друштвених наука 12 OB. M. примљен је за «Глас» чланак Др. Драгољуба Павловића «Привредна · политика · и“ финансије за време аустријске владавине у Србији 1718—175%, према повољној оцени академика M. 'Đb. Милићевића и ђен. Ј. Мишковића. — На истом састанку приказана је расправа Божидара Прокића, професора Велике Школе, о «Почетку Самуилове владе» п чланак. Др. Станоја Станојевића <Ртро 5рапо» (прилог ерпској историји почетком ХУ века). Оба су рада упућена на оцену. :

Истога дана. имало је и Академијино председништво састанак на ком су, поред других административних – по0слова, прочитани извештаји о Народном Мусеју и о Народној Библиотеци у прошлој години. Из тих извештаја изнећемо данас неке податке о стању библиотеке у прошлој години. Тада је ова установа добила новога библиотекара, нов закон II ново уређење, тако да се већ сада види нов живот у њој после дугогодишње зачмалости. На дан 31 децембра 1900 овако је. било стање њене пмовине: а“

Свега. је било 32.:02 дела у 70.706 књига, међу којима има 10.500 дупликата. Још је било 627 рукописа, 1441. штампарска. првина, 2296 карата географских, планова и цртежа, 128) листова п новина, — У току године приновљено. је 1220 предмета, куповином, службеним путеми поклоном. Најзнатнији је био поклон наследника пок. Јована. Ђорђевића, професора, и бугарскога министарства народне просвете,