Srpski književni glasnik

49 Српски Књижевни ГлаАСНИК. после неког времена, после подуже паузе од године дана, дошло до измирења. У једној од својих најлешпих песама прича Проперције тај моменат:

»Сунце моје! кад сам пред зору лутао тако по вароши пијан, сам, без робова, изађе наједанпут преда ме гомила деце. Колико их је било, не знам; од страха их нисам избројао. Једни од њих ношаху лучеве, други стреле а неки опет замке. Били су наги. Један, несташнији од осталих, рећи ће: «Ухватите га, знате га добро: то је тај, за кога имамо од госпође наредбу». Тек што он то изрече, већ ми на врату беше замка. На то ће други заповедити да изађем на средину, а трећи почне: «Пека умре сваки који нас не сматра за богове! Драга те толико чека, а ти, малоумниче, тражиш не знам чије капије. Кад Цинтија одреши повезу с главе пред спавање п кад те погледа оним очима, замирисаће мириси, ве они што их праве од арапских трава, већ мириси које прави сам Амор. Него станите, браћо, поштедите га, обећава да ће одсад бити веран, а ево баш смо дошли JO њене куће». И тако бацивши ми на плећа опет огртач, рекоше: «Иди сад, па научи проводити ноћи код куће». Било је свануло п ја сам хтео видети да ли Цинтија сама спава. Била је сама у постељи. Никад ми се није учинила лепша...»

У овој фази љубав је текла у многом као у прошлој. Проперције воли Цинтију као и пре, из дубине душе. Кад се она. једном. разболела, он моли бога да је пе узме, а ако не може друкчије да буде нека узме п њега: «Јупитру, смилуј се једном на моју бону драгану; ако умре тако лепа, твоја ће бити кривица»... «Црна тица слути злу коб. 'Iym Харонов однеће наше љубави заједно у подземна Језера. Ако пећеш да се емилујеш на једно, смилуј се, молим ти се, на обоје. Ако она остане у животу, живећу. ако ли пак умре, умрећу и ја». Исто тако она „e по сад кокетна, а њега распиње љубомора. Она воли да се тета живом апијеком улицом, она сама кочијаши итд. Кокетерија Je била узрок m што га је једном изневерила. Песник. није био у таквом материјалном. стању да је могао задовољавати. сујету Цинтијину («куповати јој скупоцене. хаљине, – смарагде, хризолите жутог сјаја»), и она се баца у наручја оном илиреком претору, који се био вратио богатији но пре и поново покушао срећу.

Други пут опет певера је Проперције. Услед meke