Srpski književni glasnik

48 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

беде над Антонијем. У том се заливу умирују узбуркани вали Јонског Мора п у њему мрнари имају сигурно склониште.

с Ту се скупише силе целога света; грдна флота беше прекрилила море. Богови нису били подједнако наклоњени обема. странама. Антонијева. флота и римеки пилум, који осрамотише Клеопатрине руке, беху намењени 'Тројанцу Ромулу. На другој страни биле су Августове лађе, и на њима. једрила, која је Јупитар напунио својим благословом, п заставе већ научене да доносе победе Риму. Напослетку Нереј уреди оба непријатеља у облику полукруга. Вода је трептала у одблесцима од оружја. Онда долете Феб с острва. Дела (јер су бесни ветрови страшно шибали таласе) п стаде на задњи део Августове лађе, на што трипут засја дотле невиђена светлост у облику криве буктиње. Није сад Аполону као обично расплетена коса падала по врату, нити је он носио лиру за нератничку песму: он је изгледао Kao негда, кад га је Агамемнон био увредио, те је у дорски. табор послао кугу, или као онда, кад је убио змаја Питона, који је био задао страх музама. Силни бог стаде овако беседити: «Августе, чувару света, који си славнији од својих тројанских предака, па и од чувеног Хектора, одржи победу на мору, и: земља ће бити твоја. За тебе ћу се и ја борити се мојим луком и целим овим бременом стрела што ми је на плећима. Опрости страха отаџбину која има поверења у тебе и која је положила све наде у твоју лађу. Ако евоју земљу не будеш бранио, неће се испунити. срећа, коју“ су Ромулу предсказале тице ua Палатинском. Брегу. Непријатељ се сувише приближио Италији. Срамота је да латински вали за твоје владе трпе краљичине лађе. Немој се ти плашити што су непријатељске лађе безбројне: њих море нерадо носи. Где је правда, ту ће бити храброст, а на противној страни клонуће дух. Време је, крени лађе: ја одређујем почетак боја и ја ћу се ловоровим венцем у руци предводити Јулијеву флоту». Рече па избаци из лука пун тоболац стрела. Одмах затим хитну Август своје копље, Победи Рим, по Фебовом обећању; Клеопатра доби заслужену. казну, и њен скиптар, скрхан, плови по мору...