Srpski književni glasnik

АДРАНЂЕЛО!

исти. У томе изиђе одону целу трамвајских слугу, са 'Зовољан, назвавши Бога кр стизтом праља, весела, жива — Добро јутро, Аранђел Отворише се и врата н:

ва, висока, црвена девојк и Добро јутро, ико ! Аранђел је погледа при Сањао сам, да те ђа гари крпач, ситан, гла са својом тестијом. А Је ли, чича, бре! Хо ноћи 7 Пиће, пиће, вели Нех ђе и мајстор Радо! вом на калфу рекав вукући папуче. И (а је штап про још подбријан, т, а исплази језик

готпуно мрачну «

цругих у радион назва Бода и Кревед

јутро;

У ДЕС.

из угла омален човек, у

пним наочарима; тај прође

а зубе. За њим изиђе са 'аба која рече:

Еј, соколе, ти увек први! еликој кући и изиђе слу-

и ли ми што лепо сањао 7

ВО.

однео ! обрасле у силној бради, нђел му довикну:

ли ми бити готове ха-

, сух, висок човек. Он Хајд, отварај“, па прође

у је укочено, зито но се

ao. Његов танки дугачки

и с леђа изгледао сме Бим. Аранђел унесе обућу. у, јер сем тих врата на

га соба немаше другог

усти обућу, па напипа на

Колико је сати 7

Не.

у вече 7 ња малко и додаде:

јећка боли! Пеле ноћи

ђе у радионицу. па извеша низове оар. Преко улице

то нове згра је И